Matična zemlja: Francuska.

Poreklo: Smatra se za najstarijeg ovčarskog psa Francuske. Nastao je i razvio se na području Pirineja. Pasmina je prvi put prikazana na izložbi 1921.godine.

Opis: Pas srednjeg rasta, mužjak je visok od 40 do 50 cm, ženka od 38 do 50. Otvorene je i vesele naravi. Glava liči na glavu medveda, nosna pečurka je crna, oči kestenjaste, veđe crno oivičene, uši su uspravne. Noge su žilave, mišićavih bedara, polukružnih šapa. Dlaka je kratka i čupava, gusta, vunasta, bela i žuta raznih nijansi.

Narav: Pas je drzak, hrabar, veseo, inteligentan.

Korisćenje: Pirinejski ovčar je radni pas, na glasu zbog zdravlja, otporan ne samo na vremenske nepogode već i na bolesti. Nekoliko dana dobro podnosi glad, hraneći se travom. U ratu je korišćen za pronalaženje ranjenika, a danas ili čuva stada ili je pas za pratnju (veran, živahan).

Napomena: Ova pasmina ima sledeće varijetete: abravilski ovčar (berger d'Abra-Vile), azunski ovčar (berger d'Azun), banjerški ovčar (berger de Bagneres), labelaški ovčar (berger de Label a) sentbeanski ovčar (berger de Saint Beat).

Tekst preuzet iz "ENCIKLOPEDIJA PASA"-Vesna Blagojević
Ergon-Velika Plana 1999.godine