Pas koji se dresira pomoću bolnih mehaničkih dejstava će na komandu "mesto" ili odgovarajući gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato što će, ako to ne uradi, dobiti udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u tome slučaju, primoravaju ga da to čini, jer time on izbegava bolna mehanička dejstva.

Pas, koga dresiramo pomoću dejstva ishrane, izvršava čoveku potrebnu radnju zato da bi sebi obezbedio hranu. Na taj način pri dresuri, svaki uslovni nadražaj dobija značenje zamenjujućeg ovog ili onog bezuslovnog nadražaja. Jedan isti gest dresera ili njegova usmena komanda, može da bude za jednog psa uslovni nadražaj ishrane a za drugog uslovni mehanički nadražaj. Kako vidimo iz do sada rečenog, to zavisi od dejstava koja se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih bezuslovnih i prirodnih nadražaja, kretanje čoveka, njegova poza, zvuci koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadražaja (u toku dresure), koji počinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru.

Uslovni nadražaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod psa izazvano odgovarajućim refleksima, nazivamo KOMANDAMA. Komande kojima se pri dresuri služimo mogu biti čujne i vidljive. Zvučna komanda se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. Sovjetski naučnik Voronin je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na jedne će vršiti određeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao izgovorenih reči, zato komandu koja se sastoji iz određenih zvukova nije moguće zameniti rečima jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i daje neodređeno dejstvo sa njegove strane.

Zvučnu komandu može čovek u svakom slučaju lako da proizvede. Naročiti značaj zvučna komanda ima pri noćnom radu.

1. Komanda (složeni zvučni uslovni nadražaj)

2. Intonacija izgovora

-Obična pokazna

-Podstičuća

-Zastrašujuća - zabrana

Vidne komande se obično izdaju pomoću gestova, koji se čine rukama. U tom slučaju, svako određeno dejstvo dolazi kao odgovor na određeni gest. Na primer: ispružanje ruke prema dole je gest za ležanje, podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. Gest se koristi za upravljanje psom na većem rastojanju, kao i u uslovima gde ne smemo ili je teško davati zvučnu komandu.

 METODI DRESURE. Metod dresure je način dejstva na psa nadražaja određene vrste u cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa.

Razlikujemo sledeće metode dresure:

1.-MEHANIČKI METOD - predstavlja dresuru sa primenom mehaničkih dejstava.

2.-HRANOM POSPEŠUJUĆI METOD - o ovom metodu govorimo kada dreser svoj rad zasniva na pospešujućem dejstvu hrane, dok se mehaničko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi primenio i opisao ruski dreser Durov.

3.-KONTRASTNI METOD - prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899). Pri ovom metodu koriste se mehanička dejstva uporedo sa hranom pospešujućim i podržavajućim dejstvom: milovanje, blage reči, pohvala "tako je dobro".

4.-METOD PODRAŽAVANJA (IMITIRANJA) - ovim metodom na psa se dejstvuje na taj način što puštamo da pas posmatra rad drugog psa, koji je usavršio određene radnje za koje mi hoćemo dresirati našega psa. U osnovi ove pojave leži mehanizam nadražaja koji su postojali za vreme čoporativnog načina života (atavizam), kao i u periodu kada je mati obučavala svoju štenad.

Razmotrićemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u organizacije uticaja prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu istu naviku, recimo "sedi".

Dreser koji radi sa mehaničkim metodom, izgovara komandu i pritiska rukom na zadnji deo sapi psa. Ovo će naterati psa da sedne. Njegovo sedanje treba propratiti glađenjem, milovanjem. Pri pokušaju psa da ustane ili da na drugi način promeni svoj položaj, pritisak se ponavlja sa još većom jačinom. Na taj način obezbeđujemo duže ostajanje psa u tom položaju (zadržavanje). Pri ovom načinu sve radnje izazivamo mehaničkim dejstvom.

Mehanički metod dresure obezbeđuje čvrstinu stvorenih navika i poslušnost u njihovom izvršavanju. To je razumljivo kada se ima u vidu da se sve postiže pomoću jake prinude. Za vreme dresure po mehaničkom metodu, pas se može nalaziti u bilo kom stanju: može biti sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehanički metod je metod koji zahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi sa ovim metodom, moguće je dobiti aktivne i pasivne odbrambene reakcije - reflekse koji su potrebni za čuvanje kuće - dvorišta. Nedostatak ovog metoda je što dreser za psa postaje signal različitih mehaničkih - bolnih dejstava. Ovo na svoj način narušava normalan kontakt između psa i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za stvaranje niza sistema refleksa pri dresuri psa za službu veze, sanitetsku i sl. Mehaničkim metodom nemoguće je dresirati psa sa slabim nervnim sistemom.

Uticaj za obrazovanje navike "sedi", prema hranom pospešujućem metodu, zasniva se na iskorišćavanju raznih nadražaja ishrane. Dreser pokazuje psu poslasticu, nadnosi je iznad glave psa koja zauzima pozu sedenja iz koje može videti hranu. Pri izvođenju ovoga dejstva, svaki put se psu daje hrana, što omogućava stvaranje u mozgu psa veza (signal-sedeća poza-hrana).

Hranom pospešujući metod nema one nedostatke koje je imao mehanički. Dreser, radeći sa psom, za sve vreme ga hrani te se uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovim metodom može dobiti mnogo što-šta, što nije moguće dobiti mehaničkim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak nadražaj razvijaju vrlo brzo.

Nedostatak ovog metoda je taj što se pomoću njega ne može dresirati sit pas, jer u tom slučaju on neće raditi potrebne radnje, ili će ih raditi nezainteresovano. Dalji nedostatak je to što dreser primenjujući pretežno pozitivna dejstva prema psu, ne može obezbediti nepokolebljivost u njihovom izvršavanju kada se to od psa zahteva. Ovaj zadnji nedostatak govori da on nema mnogo prednosti.

Dreser koji radi pomoću kontrastnog metoda, sedeći stav izaziva pomoću mehaničkog dejstva, a pošto je dobio željeni stav, on daje psu poslasticu, tj. deluje na psa bezuslovnim nadražajem ishrane.

Korišćenje pospešivanja hranom često puta čini nepotrebnim primenu mehaničkih dejstava koja imaju za cilj sprečavanje skakanja psa i drugih pokušaja da izmeni stav, jer ne pospešujući ih oni iščezavaju sami po sebi jer ne koriste psu.

Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehaničkog i hranom podstičućeg metoda dresure. Na ovaj način navike se brže stvaraju nego samo mehaničkim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo brzo, a zato što pas dobija poslasticu, navike su vrlo čvrste. Kontrastni metod ne remeti kontakt između psa i čoveka.

Podražavajući - imitirajući metod koristi se samo kao pomoćni. On se sastoji u tome što čovek na očigled psa dovodi drugog psa koji izvodi neku radnju. Pas koga dresiramo gledanjem i sam počinje da proizvodi određene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas prati krivca, to odmah izaziva i drugog psa na praćenje kod kojeg se oblik dejstva prvoga psa javlja kao prirodni uslovni nadražaj za određeni refleks.

Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom različitih metoda. Međutim, pojedine se navike mogu dobiti samo pomoću određenog metoda. Na primer: navika kod psa za prekid nepoželjnog dejstva na komandu "ne", može se dobiti samo pomoću mehaničkog dejstva. Složeni sistemi uslovno refleksnih veza za sanitetsku i minotragačku službu, mogu se stvoriti samo pomoću hrane kao pospešujućeg metoda. Imitirajućim metodom najbolje se postiže odavanje glasa (lajanje), savlađivanje prepreka i praćenje (traganje). Kontrastni metod se uspešno primenjuje prilikom stvaranja različitih navika iz opšteg kursa dresure.

Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, čine da se on široko primenjuje u dresuri službenih pasa. U sadašnje vreme on se preporučuje kao najbolji.

Komentari (0)

RSS link na komentare

Prikaži/Sakrij formu za unos

Ime

Email

Internet sajt

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Pretplati se na obaveštenje (samo za registrovane korisnike)

Pročitao sam i složio se sa Pravilima Korišćenja.

Dodaj komentar